Када год пишемо текст на српском језику пишемо га користећи ћирилично писмо у UTF-8 формату.
У ситуацијама када се даје неко обавештење типа File not found, да ли га превести као:
Чини ми се да је најприкладније Не могу да пронађем фајл. Наиме, оваквом конструкцијом корисник има утисак активне комуникације и саме поруке бивају јасно протумачене. У овакву форму се уклапа и чињеница да обавештења обично пружа програм, те је у складу са тим, и прецизније и схватљивије да баш он то јавља.
Примери:
Дакле, лично и активно!
Када је потребно да користик штиклира или направи избор, нпр. "Show warnings" да ли то превести у заповедном облику "Прикажи упозорења" или као "Приказивање упозорења".
Треба обратити пажњу да се некада (нпр. у менијима) одабрана активност обавља одмах, тако да је, чини ми се, адекватније задржати заповедни облик.
Да ли "Do you want to save changes?" превести као "Да ли желиш да сачуваш промене?" или "Да ли желте да сачувате промене?"
Мој став је да је персирање културно у смислу алата који је човек створио и са којим се комуницира. Требало би, барем се мени тако чини, имати у виду гласовне команде и одговоре програма/рачунара/уређаја које ће свакако уследити врло брзо. Било би лепо да се програм кориснику обраћа са "Да ли желите..." а да корисник њему каже "Штампај..."
Мишљења сам да је опширна порука прави избор. Нпр. "malloc failed" не бих превео као "malloc није успео" већ "нема довољно меморије за алоцирање функцијом malloc". Описним преводом кориснику је порука јасна, а сама конструкција поруке није нарушена.
Стручан (или наменски) израз vs. функција vs. назив који се у српском језику користи за такву или сличну функцију
Да ли buffer превести као бафер (стручан назив), међумеморија (функција) или тампон (српски еквивалент/полуеквивалент)?
Да ли ripper, grabber и extractor превести као рипер, гребер и екстрактор (у жаргону) или програм за преснимавање музике са CD-a (описна функција) или као извлачилац (онај који обавља неку функцију)
Слажем се да се бављење превођењем појединих програма отвара предивну могућност ковања нових речи и играња речима као таквим, али сам мишљења да их треба оставити у оригиналу, без обзира да ли њихова лиценца то захтева или не. Аутор програма је именовао производ и тај производ носи јединствено име које га чини препознатљивим. Име програма треба да остане онако како је то аутор програма дао, да буде јединствено у менијима или у насловној линији програма. Сви занимљиви и заиста инвентивни описи програма или назива програма могу се адекватно сместити у нпр. "About" мени са свим осталим могућим подацима које корисник пожели да сазна о том програму.
Ево неколико примера занимљивих кованица, које, ма колико сјајне биле, своје место морају наћи на неком другом месту, а не у менију или насловној линији: програм Sound Juicer -"Звуковник", Firefox - "ЖарЛија", OpenOffice.org - "ОтворенаКанцеларија". Када бисмо се држали оваквог принципа следило би да је Linux - "Линусов Unix", Apache - "Закрпанко", MySQL - "Мој језик за управљање базама података", KDE - "К Радно Окружење", да не кажем "КРО", а LigHTTP сервер би био ЛаХТТП сервер (Ла од лаки)...
Која су ваша мишљења о овим принципима превођења?